HIDROPONIKA: UZGAJANJE BILJAKA U ZAŠTIĆENIM USLOVIMA
Uzgajanje

HIDROPONIKA: UZGAJANJE BILJAKA U ZAŠTIĆENIM USLOVIMA

Šta je hidroponika? Zašto hidroponika, kako se primenjuje i koje su prednosti?

by Pera Detlić
  • 2 godine ago
  • 18 Shares

UPOZNAJTE JEDNU OD NAJSTARIJIH METODA KULTIVISANJA BILJAKA

Šta je hidroponika?

Hidroponika je stručno rečeno, navodnjavanje.

Hidroponika je tehnika intenzivnog gajenja biljaka izvan zemljišta i najčešće u zaštićenom prostoru. Glavne prednosti takvog uzgoja u poređenju sa gajenjem u zemljištu su intenziviji i brži razvoj biljaka, veći prinos, eliminacija obrađivanja zemlje i lakša kontrola zdravstvane ispravnosti.

Iako se tek u poslednje četiri decenije hidroponika intenzivno razvija i širi, hidroponski uzgoj i nije toliko nov i nepoznat metod. Štaviše, hidroponika se primenjuje još od početka ljudske istorije i vremena Starog Egipta, a moguće i pre toga.

Hidroponika je relativno lako primjenjiv način gajenja biljaka, koja ne zahteva komplikovanu edukaciju. Komponente važne za hidroponski uzgoj biljaka dostupne su u većini područja ili se mogu pripraviti od prirodnih materijala. Primenom hidroponike, prinos se može udvostručiti, a neretko i utrostručiti u odnosu na standardne metode uzgoja.

Ostale prednosti hidroponike

  • kvalitetni i zdravi plodovi, s manje teških metala;
  • uzgoj jedne kulture - odsustvo plodoreda;
  • smanjena pojava patogena;
  • smanjeno zagađivanje okoline, naročito podzemnih voda (zatvoreni hidroponski sistemi);
  • visok stepen automatizacije i smanjen fizički rad;
  • uzgoj na površinama na kojima nema uslova za gajenje, ili nema zemljišta;
  • visok intenzitet proizvodnje;
  • manje rada pri obradi, kultivisanju, dezinfekciji;
  • manja upotreba sredstava za zaštitu bilja;
  • manja potrošnja vode i đubriva;
  • bolja kontrola snabdevanja biljaka vodom i biljnom dohranom;
  • smanjena pojava stresa kod biljke zbog bolje aktivnosti korijena.

Tipovi hidroponskih sistema uzgoja

Postoji šest tipova hidroponskih sistema – neki koriste čvrsti supstrat, a neki ne. Supstrat treba da je porozan, kako ne bi blokirao kiseonik, a da istovremeno dobro zadržava i otpušta vodu (hranjivi rastvor). Takođe treba da je relativno sterilan i inertan (bez hranjivih materija). Najčešće se kao supstrat koristi kamena vuna, kokosova vlakna, perlit, vermikulit, vulkanski pijesak i slično.

Kapilarni (ili Pasivni) hidroponski uzgoj

I - Kapilari (Slika 1)

1 - Posuda za uzgoj

2 - Rezervoar za hranjivi rastvor

3 - Medijum

4 - Pumpa za vazduh

5 - Crevo za vazduh

6 - Kameni raspršivač

Kapilarni (ili Pasivni) hidroponski uzgoj je najjednostavnija tehnika hidroponike. Mogu se koristiti razne vrste supstrata, u koji se hranjivi rastvor dovodi laganim crpljenjem iz posebnog rezervoara putem kanapčića (poput fitilja za sveću). Ovaj sistem ipak nije dobro rešenje za biljke koje troše velike količine vode i mogu da upijaju rastvorene hranjive materije brže nego što ih kanapčić opskrbljuje. Zato se koristi kod sporo i dugo rastućih vrsta, na primer kod cveća. (Slika 1).

Vodena (ili Potopljena) kultura 

II - Plutajuća platforma (Slika 2)

1 - Posuda za uzgoj

2 - Rezervoar za hranjivi rastvor

3 - Medijum

4 - Pumpa za vazduh

5 - Crevo za vazduh

6 - Kameni raspršivač

Vodena (ili Potopljena) kultura je najjednostavniji od aktivnih hidrosistema. Biljke plutaju na stiropornoj platformi u bazenu s vodom, a koren im je (potopljen) direktno u vodi. Kiseonikom ga snabdeva vazdušna pumpa, koja istovremeno i meša hranjive sastojke. Ovakav način se koristi kod proizvodnje presadnica u kontejnerima. Dobar je izbor za uzgoj salate i biljaka koje brzo rastu i vole vodu, ali nije za uzgoj velikih biljaka sa dugim periodom vegetacije. (Slika 2).

Sistem plime i oseke (ili Ebb and Flow) 

III - Nivo tečnosti kad je pumpa  a) uključena, odnosno b) isključena (Slika 3)

1 - Posuda za uzgoj

2 - Rezervoar za hranjivi rastvor

3 - Medijum

7 - Pumpa za vodu

8 - Crevo za vodu

9 - Satni mehanizam

10 - Odvod

Sistem plime i oseke radi tako što se uzgojne posude u određenim intervalima natapaju hranjivim rastvorom, koji se potom odvodi nazad u rezervoar. Ovaj postupak se obično reguliše pumpom koja je povezana na satni mehanizam. Kada je mehanizam uključi, pumpa potiskuje rastvor u uzgojnu posudu, a kad se isključi, rastvor se vraća natrag u rezervoar slobodnim padom. Sat se podešava tako da se postupak ponavlja nekoliko puta dnevno, zavisno o veličini i vrsti biljke, temperaturi i vlažnosti, kao i vrsti supstrata. Radi smanjenja rizika od sušenja korena, koristi se neki od supstrata koji vodu zadržavaju duže, na primer vermikulit, kokosova vlakna ili kamena vuna. (Slika 3).

Kapajući (ili Drip) sistem

IV - a) Kolektor i b) kapaljke (Slika 4)

1 - Posuda za uzgoj

2 - Rezervoar za hranjivi rastvor

3 - Medijum

4 - Pumpa za vazduh

5 - Crevo za vazduh

6 - Kameni raspršivač

7 - Pumpa za vodu

8 - Crevo za vodu

Kapajući (ili Drip) sistem je najpopularniji sistem hidroponog uzgoja na bazi supstrata. Koristi se najviše u proizvodnji plodonosnog povrća. Hranjivi rastvor se kapaljkama dovodi do svake biljke posebno. U zatvorenom sistemu višak rastvora otiče nazad u rezervoar, iz kojeg se vraća u ponovnu upotrebu, dok u otvorenom sistemu to nije slučaj. (Slika 4).

Tehnika hranjivog filma (ili NFT) 

V - Hranjivi film (Slika 5)

1 - Posuda za uzgoj

2 - Rezervoar za hranjivi rastvor

3 - Medijum

4 - Pumpa za vazduh

5 - Crevo za vazduh

6 - Kameni raspršivač

7 - Pumpa za vodu

8 - Crevo za vodu

10 - Odvod

Tehnika hranjivog filma (ili NFT) je razvijena 70-tih godina u Engleskoj i mnogi je smatraju najboljom hidroponskom metodom. Specifična je po tome što se kiseonik pumpom za vazduh dovodi u hranjivi rastvor još dok je u rezervoaru. Taj kiseonikom obogaćeni rastvor se pumpom za vodu sprovodi u sud za gajenje, gde – u vidu tankog filma – konstantno i sporo teče po samom dnu, koje je blago nagnuto. Na gornjoj strani suda se nalaze rupičasti lončići sa biljkama, iz kojih korenje visi do dna, gde je u stalnom dodiru sa filmom. Osim malo hidrosupstrata u lončićima, korenje je praktično u vazduhu. Hranjivi rastvor protiče do kraja suda, gde se vraća u rezervoar, pa opet u krug. (Slika 5).

Aeroponski uzgoj 

VI - a) Štrcaljke i b) hranjiva maglica (Slika 6)

1 - Posuda za uzgoj

2 - Rezervoar za hranjivi rastvor

3 - Medijum

7 - Pumpa za vodu

8 - Crevo za vodu

9 - Satni mehanizam

Aeroponski uzgoj predstavlja najvišu tehnologiju u hidroponskom uzgoju. Sličan je tehnici hranjivog filma jer kao supstrat za rast koristi vazduh. Ovdje korijenje u potpunosti visi u vazduhu i kupa se u koritu u fino raspršenoj hranjivoj maglici. Raspršivanje se vrši svakih nekoliko minuta. Korenje znatno lakše upija hranjive materije uz tako velike količine kiseonika. Biljke se razvijaju do 50% brže u odnosu na standardni uzgoj sa supstratom. Kako aeroponske biljke nemaju za šta da se prime korenjem, potrebni su držači za stabljike kako bi stajale na mestu. Budući da korenje u prirodnim uslovima ne raste na svjetlu, svako korito kroz koje se puštaju aeroponska hranjiva mora da bude neprozirno. Aeroponski sistem lakše se čisti i premešta od standardnog hidroponskog. Korita je nakon ciklusa, i pre sledećeg, dovljno samo oprati i dezinfikovati. (Slika 6).


*Sve proizvode i opremu za Uzgajanje Biljaka (grow box ormarići, đubriva i aditivi, osvetljenje, ventilacija, filteri, navodnjavanje, etc) možeš kupiti u GrowPro prodavnici u Beogradu, na Autokomandi. Pogledaj naš ONLINE SHOP za više informacija.