A ŠTO BAŠ 4:20?
Zlabavnik

A ŠTO BAŠ 4:20?

Tragom priče o nastanku najdraže nam šifre

by Sierra Leona
  • 2 godine ago
  • 17 Shares

Da li je u pitanju stari policijski kod da je negde "duvanje u toku"?

E pa nije policijska šifra, mada je i to jedno od najčešćih tumačenja. Da bi se došlo do srži priče, valja raskrčiti put kroz gomilu urbanih legendi, poluinformacija i instant mudrolija uličnih hroničara.

Osnivač i urednik portala CelebStoner.com i ko-autor knjige 2 Steven Bloom, najdirektnije je zaslužan za to što 420 ima globalni domašaj. O kakvom je fenomenu reč? Znaci pored puta i druge istaknute table koje imaju tu 'nesreću' da nose upadljivo vidljive cifre 4 2 0 kradu se širom sveta na redovnoj bazi – toliko čak da su na pojedinim mestima zamenjeni brojevima 419,99 i slično. Kad u oglasu traže cimera, studenti u internatima navode ’420 friendly’ ako nemaju ništa protiv konzumiranja kanabisa. Pod brojem 420 ili brojevima 4 i 20 vode se neki zakoni i/ili nacrti zakona koji se odnose na upotrebu marihuane i medicinske marihuane. 

Bloom se prvi put sreo s brojkom i kontekstom) negde pred kraj 1990, dok je još radio kao novinar časopisa High Times, čilirajući na parkingu pred koncert Grateful Dead s užom ekipom te legendarne grupe iz San Franciska, kada mu je u ruke dospeo flajer s pozivom da pripali za koji dan baš u 4 i 20, gde god da se zatekne. Na flajeru je bila data i kompletna priča o poreklu: "420 je nastao u San Rafaelu, u Kaliforniji, krajem 70-tih. Prvobitno je to bila policijska šifra za 'duvanje u toku'. Kako su je čuli u prolazu, lokalci su i sami počeli da je koriste: "ajmo malo 420, a?"

Bloom je priču objavio u majskom izdanju High Times 1991 godine, ali ona je bila samo delimično tačna, jer poreklo nema veze sa policijskom šifrom. Tačno je ipak da je izraz nastao u San Rafaelu: smislila ga je družina iz gimnazije u tom gradu, poznata pod imenom Waldos – jer su uglavnom visili kod 'zidića' (zid – wall, eng).

Njihova priča ide otprilike ovako: negde u jesen ’71, u vreme žetve, do jednog od njih došla je informacija o pripadniku službe Obalske straže, koji više nije mogao da se brine o svojim biljkama, zasađenim na komadu zemlje u blizini svetionika na obližnjem poluostrvu Point Reyes, na obali Tihog okeana. Ovo otkriće bilo je kao da su dobili mapu skrivenog blaga, pa su odlučili da ga se domognu.

Sastanak posle škole

Dogovorili su se da se nađu kod spomenika Louis-u Pasteur-u, popodne posle škole, u 4 sata i 20 minuta, i da odatle krenu u potragu. Ali s obzirom da pravu mapu lokacije nikada nisu imali, ovi istraživački pohodi nažalost nisu ih doveli do 'rajskog vrta'. Ali jesu do toga da svejedno budu redovno navareni u 4.20 popodne. U međuvremenu su se međusobno, sad već na dnevnoj bazi, podsećali u školskim hodnicima šifrom "420 – Louis" (to "Louis" kasnije otpalo), za koju su bili sigurni da niko izvan kruga (koji se lagano širio) nije imao pojma o čemu govore. "Četiri i dvadeset" više i nije označavalo obavezno "put", ali jeste "rifer koji samo što nije pripaljen", i sve dozvoljene varijacije na tu temu.

U to vreme, u kraj su se doselili neki od momaka iz Grateful Dead. Na njihovim probama su uglavnom blejali svi iz kraja, pa i sami Waldos-i, koji su tu servirali i svoj interni fazon.

Voldosi nikad nisu našli zasad za kojim su tragali. 'Blago' koje jesu našli jeste šifra koja povezuje svetsku zajednicu i razume se na svim jezicima na planeti. Grateful Dead joj je udahnuo karakter i rani život, šireći je među svojom vernom publikom, a Steven Bloom okačio na globalnu platformu, odakle se raširila kao šumski požar i odakle smo je svi mi ostali, svako na svoj način, usvojili i preneli dalje.

Ako smo nekome narušili, ili čak i raspršili romantčniju viziju porekla 420, izvinjavamo se.


*NAPOMENA: ZLA SHTEK poslovna jedinica u okviru preduzeća DIM 011 d.o.o. ne promoviše, ne podstiče, niti ohrabruje proizvodnju, prodaju i konzumiranje ili bilo koji drugi vid upotrebe kanabisa. Tekstovi i grafički materijal (slike i crteži) na temu gajenja služe isključivo informativnoj svrsi i opisuju procese i načine kultivisanja koji se primenjuju u zemljama u kojima su gajenje i kultivisanje kanabisa dozvoljeni.