DAR BOGOVA: ODNOS KANABISA I RELIGIJE KROZ ISTORIJU
Zlabavnik

DAR BOGOVA: ODNOS KANABISA I RELIGIJE KROZ ISTORIJU

Rastafarijanci nisu jedini.

by Urukagina
  • 1 ago
  • 10 Shares

Kažu da je Buda na svom putu do prosvetljenja šest godina živeo na jednoj semenki kanabisa dnevno.

Ne samo da je korišćen u konkretnim religijskim obredima i ceremonijama, kanabis ima tradicionalno važno mesto u različitim verama i verovanjima širom sveta.

Kanabis u kineskoj religiji

Taoistički šamani koristili su kanabis u kombinaciji sa žen-šenom, kako bi predvideli budućnost, verujući da njihov duh, uz pomoć te biljke, može da se kreće unapred kroz vreme. Konzumiranje kanabisa u taoizmu ipak je bilo rezervisano za verske poglavare, koji ga nisu delili s običnim smrtinicima, što bi moglo da objasni odsustvo referenci u drevnim tekstovima. Do 200. godine nove ere dinastija Han je prihvatila Konfičijanizam, napustivši Taoizam, a s njime i kanabis.

Kanabis u indijskoj religiji

I dok je upotreba kanabisa u duhovne svrhe u Kini privedena kraju, oko 200. godine, u Indiji se tek afirmisala. Verovalo se da su bogovi poslali kanabis iz saosećanja sa ljudskim rodom, kako bi ljudi lakše spoznali uživanje, prevazišli strah i pojačali seksualni nagon. Manje raširena hinduistička shvatanja opisivala su kanabis kao nektar koji je kanuo iz raja. Popularnija teza je da su bogovi i demoni zamešali mlečni okean u nadi da će dobiti "amrita", što znači "besmrtnost" na Sanskritu, a proizveli su našu biljku. Za koju god od ponuđenih varijanti (a ima ih još) da se odlučite, nema sumnje da je kanabisu dodeljen status svetinje. U praksi, lokalnim božanstvima prinošena su pića od kanabisa tokom religijskih obreda, a vrčevi s tim napicima dodavani su iz ruke u ruku i među okupljenim poklonicima.

Kanabis u religiji Tibeta

Granica nije jedina zajednička stvar između Indije i Tibeta, već i bogata tradicija konzumiranja kanabisa u religijske svrhe. Tibetanci su istorijski gledano Budisti. U Mahajani, jednoj od dve najzastupljenije varijante Budizma, kaže se da je Guatama Buda (osnivač budizma i prvi nosilac titule Buda) šest godina živeo na jednoj semenki kanabisa dnevno, na svom putu do prosvetljenja. Buda je ponegde prikzan kako drži vrč "some", čiji je glavni sastojak sirovo lišće kanabisa. Poklonici Budizma često su ga konzumirali pred meditaciju ili da bi izoštrili čula tokom raznih verskih obreda.

Kanabis u starogrčkoj religiji

Drevne kulture Skita i Asiraca poznavale su religijsku upotrebu kanabisovog ulja. Grčki istoričar Herodot, koji je živeo u petom veku pre nove ere, i poznat je kao "otac istorije", zabeležio je da su Skiti religijske ceremonije održavali u građevinama nalik na šatore, gde bi pripalili kanabis u kadionicama na drvenim tronožcima. Učesnici su grupno inhalirali dim u ritualne i euforične svrhe. Za Asirce se veruje da su ulje kanabisa koristili već u devetom veku pre nove ere, mada pravih arheoloških dokaza za takvu tvrdnju još uvek nema. Međutim, poznato je da su Asirci dimom kanabisa terali zle duhove, kao i da je taj običaj bio najrasprostranjeniji na sahranama i – u dečjim sobama!

Kanabis u Starom zavetu

Jasno je da kanabis često figura u drevnim istočnjačkim religijama, ali pojedini sholastičari veriju da je biljka korišćena i u Judaizmu i Hrišćanstvu takođe. Godine 1936., poljska etimološkinja Sula Benet predstavila je radikalno novu interpretaciju Starog zaveta na Hebrejskom. Prema njenom shvatanju, prevod originalnog teksta na Grčki sadrži i pogrešan prevod hebrejskog izraza za "kanabis" – "kaneh bosm", kao "kalamus" (iđirot), biljka koja se koristi za spravljanje raznih mirisa. Ako se ispostavi da je njen predlog za prevod tačan, to bi fundamentalno izmenilo naše poimanje Starog zaveta. "Kaneh bosm" se pominje u Egzodusu, Pesmi nad pesmama, knjigama proroka Isaije, Jeremije i Jezekilja. U Egzodusu, na primer, Bog zapoveda Mojsiju da spravi sveto ulje od mira, cimeta, kanem bosm-a i kasije.

Kanabis u jamajčanskoj religiji

Poslednja stanica u ovom osvrtu je u savremenom zapadnom svetu, konkretno ostrvski narod Jamajke, čija je dominantna religija Rastafarijanizam. Popularizovan zahvaljujući muzičkim zvezdama Bob Marley-u i Snoop Lion-u (ranije Snoop Dog), taj pokret je više fokusiran na Boga, odnosno Dža (Jah, od Jahve, biblijsko ime Boga), i temelji se na odbacivanju materijalnog imetka, kao i borbi protiv svih oblika tlačenja ljudskog roda, uz – razume se – obilno pribegavanje kanabisu. Zbog toga je rastafarijanizam tokom većeg dela 20. veka podvrgavan detaljnoj analizi i reevaluaciji, a u Americi je zakonska borba kulminirala Aktom o verskim slobodama i restauraciji iz 1993. godine, prema kojem je konzumiranje kanabisa i drugih supstanci legalno, ukoliko se vrši u duhovne i religijske svrhe.

Sve navedeno pokazuje da ne samo da je kanabis poznat već dugo, dugo vremena, već je kroz istoriju bio i važan deo religije i tradicije, što uopšte nije loše imati na umu danas, dok se istorija stvara - upražnjavanjem lične rekreativne tradicije.


*NAPOMENA: ZLA SHTEK poslovna jedinica u okviru preduzeća DIM 011 d.o.o. ne promoviše, ne podstiče, niti ohrabruje proizvodnju, prodaju i konzumiranje ili bilo koji drugi vid upotrebe kanabisa. Tekstovi i grafički materijal (slike i crteži) na temu gajenja služe isključivo informativnoj svrsi i opisuju procese i načine kultivisanja koji se primenjuju u zemljama u kojima su gajenje i kultivisanje kanabisa dozvoljeni.