ZAŠTO JE MARIHUANA ZABRANJENA?
Zlabavnik

ZAŠTO JE MARIHUANA ZABRANJENA?

Kratki istorijat najozloglašenije biljke na svetu

by Urukagina
  • 2 godine ago
  • 15 Shares

Kako su industrija i veliki kapital uticali na stavljanje kanabisa izvan zakona

Uprkos sve brojnijim studijama koje ukazuju na razna lekovita i druga korisna svojstva kanabisa, od kojih su svakako najznačajnije one koje se bave istraživanjem načina za lečenje raka, biljka se nalazi na spisku teških droga, što na snazi održava zakonsku zabranu njenog uzgoja, prodaje, posedovanja i korišćenja.

Najvažniji svetski mediji uporno i dosledno umanjuju značaj priči o lečenju raka kanabisom, a zakonodavstva predviđaju (dok pravosuđa dodeljuju) zatvorske kazne (američko čak i doživotne) vlasnicima dispanzera zbog prodaje supstance, koja je ako ne lek - svakako olakšanje muka za bolesne i umiruće pacijente.

Da bismo shvatili zašto vesti o novim otkrićima na polju tretiranja bolesti sastojcima dobijenim iz kanabisa neće dobiti neophodan medijski prostor, potrebno je da prethodno ostvarimo uvid u istoriju zabrane i kriminalizacije.

Marihuana kao istorijski saputnik čovečanstva

Podaci o upotrebi marihuane sežu do najstarijih sačuvanih pisanih istorijsnakih izvora. Marihua se vekovima koristi u medicinske, duhovne, uživalačke, a u novijoj istoriji i industrijske svrhe. Baš je diverzifikovana industrijska upotreba pokazala široke mogućnosti primene, pa su od konoplje pravljena užad, tkanine, papir, pa čak i građevinski materijal i gorivo. Mnogi lekovi do prve polovine XX veka pravili su se od marihuane. Ulje kanabisa najdelotvornija je lekovita supstanca ikad otkrivena u prirodi. Upravo to je razlog što je zabranjen. Sve se na kraju svodi na borbu za tržište vredno stotine milijardi dolara, koja se (borba) odigrala u ranim godinama prošlog veka.

Pozadina priče: veliki kapital stupa na scenu

Godine 1913., Henry Ford je otvorio prvu proizvodnu traku u istoriji, za ubrzanje proizvodnje poznatog automobila Model T. Tridesetih je otvorio fabriku u Michigan-u, gde je uspešno eksperimentirao s preradom biomase za gorivo, dokazavši da se konoplja može koristiti kao alternativa fosilnim gorivima. Iz nje su preradom ekstrahovani metanol, ugljeno gorivo, katran, etil-acetat i kreozot, što je za Forda značilo da je mogao da proizvodi ne samo svoje vlastite sirovine za automobile, već i gorivo koje bi ih pokretalo! Otkriće je bilo sumorna vest za čoveka po imenu Andrew Mellon, koji je u to vreme bio većinski vlasnik "Gulf Oil Corporation"-a, kompanije koja je tada upravo bila otvorila svoju prvu samouslužnu benzinsku stanicu.

Ford od plastike dobijene preradom kanabisa

Andrew Mellon je bio Hoover-ov (Herbert Hoover) ministar finansija, kao i vlasnik "Mellon Bank", u to vreme šeste po veličini banke u Americi. Njegova banka je bila primarna finansijska potpora petrohemijskog konzorcijuma po imenu DuPont. DuPont je razvijao i patentirao različite oblike sintetike iz fosilnih goriva, uključujući sintetičku gumu, plastiku, rajonu, i boje, koje je "General Motors" koristio kao premaz za svoje automobile. Povrh toga, Melon banka je najviše uložila u DuPontov, na sumporu baziran, proces pretvaranja vlakna drva u iskoristivi papir.

Isečak iz DuPont-ovog godišnjeg izveštaja iz 1937. godine: "Podizanje moći vlade može se pretvoriti u instrument za prisiljavanje prihvatanja novih ideja industrijske i društvene reorganizacije".

Godine 1916., Mellon-ova investicija delovala je kao novac bačen u jamu, kada je vodeći istraživač američkog ministarstva poljoprivrede napravio papir iz konopljine celuloze, zaključivši da je papir od konoplje "povoljniji u poređenju s onim napravljenim od drvne celuloze". Papir proizveden od vlakna konoplje ne žuti s vremenom, za razliku od hemikalijama natopljenog drvnog papira, koji je u to vreme proizvođen. Osim toga, od hektara konoplje proizvede se više papira nego od hektara stabala.

Droga koja uzrokuje najviše nasilja u ljudskoj istoriji?

Pa ipak, stvarna proizvodnja vlakana konoplje u Sjedinjenim Američkim Državama nastavila je da opada, a 1933. proizvedeno je svega oko 500 tona, što nije bila slučajnost.

Još jedan čovek imao je tridesetih godina prošlog veka milionski ulog za koji je papir od konoplje predstavljao ozbiljnu pretnju. William Randolph Hearst uložio je u hiljade hektara šume da bi proizvodio drvnu celulozu za većinu novinske industrije. Bio je vlasnik velike novinske kompanije sa publikom većom od 20 miliona američkih građana, u 18 ključnih gradova, i nesumnjivo jedan od najmoćnijih ljudi u američkoj istoriji. S obzirom da Hearst nije želeo konkurenciju visokokvalitetnog papira konoplje, morao je nešto učiniti. Udružio se s čelnicima DuPont-a, koji ga je snabdevao hemikalijama za očuvanje drvnog papira u to vrijeme. Zajedno su u potpunosti maknuti konoplju s tržišta.

DuPont Korporacija uporno je lobirala u washington-u, dok je Hearst zavrteo rasističku kampanju u svojim novinama. Citat iz jednih od njegovih listova: "Marihuana utiče na crnce da gledaju belce u oči, zakorače na senku belca, i dvaput pogledaju belu ženu". Pisanje u Hearst-ovim novinama bilo je kao ulje na vatru za zabranu marihuane. Oslikavao je kanabis kao izuzetno opasnu drogu u svojoj 'žutoj štampi' i ubedio milione Amerikanaca (pa čak i kongresmene) da je bezopasna biljka zapravo zla. Filmovi poput "Reefer Madnes" doveli su do toga da javnost osudi kanabis za sve od saobraćajnih nesreća, do smrtnih ishoda.

Federalni biro za narkotike (FBN) bio je agencija Američkog ministarstva finansija, a osnovana je 1932. godine, aktom koji je učvrstio funkcije Saveznog odbora za kontrolu narkotika i Narkotik Divizije. Andrew Mellon je postavio supruga svoje rođake, Harry J. Anslinger-a za šefa nove konsolidirane agencije. Anslinger je svedočio pred Kongresom da je marihuana "droga koja uzrokuje najviše nasilja u ljudskoj istoriji. Većina pušača marihuane su crnci, Latinoamerikanci, Filipinci i zabavljači. Njihova sotonistička muzika, džez i sving, proizlaze iz upotrebe marihuane. Marihuana uzrokuje da bele žene traže seksualne odnose s crncima"! Često se pri lobiranju koristio Hrstovim propagandom.

Anslinger je naredio generalnom konzulu ministarstva finansija Herman Oliphant-u da tajno započne izradu zakona koji bi bilo lako progurati kroz Kongres i Sud. Nakon dve godine FBN je predložio Zakon o oporezivanju marihuane (‘Marihuana Tax Act of 1937.’), koji je uveo porez na prodaju marihuane. Anslinger je maskirao zakon kao porez, i progurao ga kroz Dom tako da je predstavljen direktno Odboru za Načine i Sredstva (House Ways & Means Committee). To je jedini odbor koji može uvesti predlog zakona bez rasprave pred drugim odborima, čiji je predsednik 'slučajno' DuPont-ov saveznik, Robert Doughton. Kasnije je dat na uvid još jednom DuPont-ovom savezniku, Prentiss Bown-u, u senatskom Odboru za finansije, odakle je potvrđen kao zakon. Iste godine, DuPont je patentirao novi materijal nazivan "najlon", u koji je Mellon takođe uložilo golemu lovu.

Američka asocijacija lekara (American Medical Association - AMA) protivila se aktu, jer je njime bilo predviđeno kažnjavanje lekara koji bi prepisali kanabis, kao i farmaceuta koji prodaju ili uzgajaju medicinskoi kanabis. Oni su tvrdili da je "zakon" bio pripremljen u tajnosti, bez davanja dovoljno vremena za pripremu suprotne strane, a mnogi su bili potpuno nesvesni da je predlog zakona bio u vezi konoplje, jer je reč ‘marihuana’ do tada bila korišćena jedino u poeziji. AMA je takođe osporavala tvrdnju FBN da marihuana izaziva zavisnost i da je droga koja nosi opasnost od predoziranja.

"Zakon o porezu na marihuanu je postao, u stvari, isključivo kazneni zakon, koji sankcioniše ljude koji prodaju, kupe, ili poseduju marihuanu." – Predsednik Lyndon B. Johnson.

Ipak, zakon je donet, i ubrzo potom, Samuel Caldwell i Moses Baca ušli su u istoriju kao prvi službeni "kriminalci", osuđeni zbog prodaje i posedovanja marihuane. Baca je 'jeftino' prošao, s 18 meseci, u poređenju s Caldwell-om, koji je osuđen na četiri godine teške robije u Kaznionici Leavenworth. Iako sam zakon nije kriminalizirao posedovanje ili upotrebu kanabisa, predviđao je kazne u visini od 2.000 dolara (ekvivalent od današnjih oko 20.000 dolara), kao i do 5 godina zatvora za prekršioce.

Skoro pola veka kasnije, 1967., predsednik Johnson osvrnuo se na Zakon o oporezivanju marihuane sledećim rečima: "Akt beznačajano podiže iznos prihoda i izlaže neznatan broj transakcija marihuane javnosti, jer su samo šačica ljudi registrirani po aktu. Akt je postao, u stvari, isključivo kazneni zakon, koji kažnjava ljude zbog prodaje, nabavke, ili posedovanja marihuane". Dve godine kasnije, deo tog zakona je proglašen neustavnim slučaju "Liri protiv Sjedinjenih Država" (Leary v. United States), jer je bi protivan 5. amandmanu, prisiljavajući osobu da sebe inkriminira radi dobijanja taksene markice. Kongres nije bio 'presrećan zbog te presude, a kao rezultat je usvojen Zakon o kontrolisanim supstancama (Controlled Substances Act), kao drugo poglavlje Sveobuhvatnog zakona o sprečavanju zloupotrebe droge (Comprehensive Drug Abuse Prevention and Control Act), iz 1970.

Farmaceutska industrija klasifikuje kanabis kao drogu 1. stepena

Sveobuhvatni akt iz 1970. zahtevao je od farmaceutske industrije održavanje fizičke sigurnosti i strogo vođenje evidencije za određene vrste lekova. Klasifikovao je droge u pet različitih nivoa (najteže droge spadaju u 1. stepen) na temelju njihove potencijalne zloupotrebe (koja nije definisana nigde u zakonu!), trenutno prihvaćene medicinske upotrebe, i prihvaćene sigurnosti pod lekarskim nadzorom. Farmaceutska industrija je marihuanu je klasifikovala kao drogu 1. stepena (Class A drug), uz tvrdnju kako nema dokazana zdravstvena svojstva, te je opasna droga i stvara zavisnost.

Pravo pitanje je zašto farmaceutska industrija, koju predvode iste kompanije koje su, do pre jednog veka, decenijama proizvodile lekove od konoplje, zastupa ovakvu tvrdnju. Koji je motiv? Kao što je poznato, ne može se patentirati biljka, niti jedinjenja koja se prirodno nalaze u njoj. Glavne farmaceutske kompanije shvatile su da tu nema zarade, i nisu zainteresovane za proizvodnju biljke. Zapravo, ako bi sad bila legalizovana, to bi ustvari bilo štetno za njihovo poslovanje, slično situaciji u industrijama papira i tkanina, i posebno u naftnoj industriji.

Razlozi za optimizam: dekriminalizacija na putu ka legalizaciji

Uprkos ogromnom pritisku korporacija, pojedine države Evrope i Severne Amerike, od početka 21. veka legalizovale su medicinsku upotrebu kanabisa, a u poslednje dve godine, neke čak i rekreativnu. 

Medicinska upotreba kanabisa legalna je u većini država severa i zapada SAD. Pionir u legalizaciji tog vida upotrebe je Kalifornija, u kojoj je marihuana, uz lekarsku preporuku, zakonski dostupna već skoro dve decenije, a procenjuje se da je prosečan godišnji prihod u tom periodu oko milijardu dolara.

Kolorado, koji je prvi legalizovao rekreativnu upotrebu, prema podacima državne uprave prihoda od Nove godine na ovamo obrnuo je 270 miliona dolara od prodaje, a predviđa se da će do kraja godine dostići milijardu. Važnije još od same cifre je nakoji način se sredstva troše: od poreza na promet i zaradu od prodaje kanabisa finansira se smeštaj za beskućnike, plaća se studiranje siromašnim studentima, ulaže se u održavanje postojeće i izgradnju nove infrastrukture. I drugi fondovi koji se koriste za finansiranje projekata od opšteg značaja dobili su relativno siguran izvor prihoda. Takve primere dobre prakse biće sve teže ignorisati. 

U Evropskoj Uniji pojedine zemlje, kao Belgija, Češka, Holandija, donekle čak i Nemačka, neujednačeno i sporadično napreduju u dekriminalizaciji i "olakšavanju" uslove posedovanja i lične upotrebe marihuane, i uglavnom propisuju dozvoljenu količinu koju pojedinac može da ima "kod sebe", odnosno "za ličnu upotrebu", ali proizvodnja i promet još uvek podležu krivičnom gonjenju. Takođe, oči evropskih zakonodavaca uprte su, u ovom domenu, u dokumente koji se donose (i usvajaju) na konferencijama Ujedinjenih Nacija - u daleko većoj meri nego što je to slučaj sa njihovom američkim kolegama, zbog čega i sam proces s naše strane Atlantika teče sporije. Za sada barem ostaje uteha da se stvari, koliko god tromo, kreću u pravom smeru.




*NAPOMENA: ZLA SHTEK poslovna jedinica u okviru preduzeća DIM 011 d.o.o. ne promoviše, ne podstiče, niti ohrabruje proizvodnju, prodaju i konzumiranje ili bilo koji drugi vid upotrebe kanabisa. Tekstovi i grafički materijal (slike i crteži) na temu gajenja služe isključivo informativnoj svrsi i opisuju procese i načine kultivisanja koji se primenjuju u zemljama u kojima su gajenje i kultivisanje kanabisa dozvoljeni.