ZAŠTO VUTRA MORA DA GORI
Zlabavnik

ZAŠTO VUTRA MORA DA GORI

Kad se pripali buksna, odjednom su svi naučnici.

by Sierra Leona
  • 1 ago
  • 15 Shares

Koliko uopšte THC-a dospe kroz spravu do krvotoka? Da li vući jedan dugački ili puno kratkih...

Svako ima svoju teoriju o svemu, a posebno je "osetljivo" pitanje optimalne temperature sprave. Rešili smo stoga da obradimo ovu temu u našem stilu: da do kraja dokučimo nauku pušenja džointa i da ti pružimo bolji uvid u izbor koji je pred tobom, kao i bolju polaznu osnovu u svakoj narednoj raspravi s drugarima oko vatre.

Zašto kanabis mora da gori?

Logično pitanje - što da prosto ne pojedeš cvetić?

  • Zato što nećeš postići željeni efekat. U najbojem slučaju biće desetak puta slabiji… a ni ukus nije nešto za padanje u nesvest
  • (Hendrix tako nikad ne bi napisao Purple Haze)
  • Da bi imao psihoaktivno svojstvo i dejstvo, THC iz biljke mora da prođe proces dekarboksilacije.

...neposredno iza žara

Pojedinosti nam iznosi Ed Rosenthal, jedan od vodećih svetskih autoriteta po pitanju biologije kanabisa, koji u svojoj kolumni piše:

"Marihuana sadrži THCA (Tetrahydrocannabinolna kiselina, C21H30O2), koja kao i svaka kiselina ima karboksilnu grupu (COOH), gde THC nije toliko aktivan. Tek kad se ukloni karboksilna grupa, THC postaje psihoaktivan. Kad se marihuana puši, THC neposredno iza žara isparava usled visoke temperature koja nastaje povlačenjem dima kroz spravu."

Koliko uopšte THC-a dospe kroz spravu do krvotoka?

jednoj od prvih studija američkog Nacionalnog instituta za zloupotrebljavanje opojnih droga (NIDA) o cigaretama kanabisa, davne 1982., autor, istraživač sa NIDA Richard L. Hokins, iznosi procenu da je 20% THC-a dospelo iz rifera u organizam, pri pušenju dimova od 5 sekundi jednom u minutu. Ostalo je izgubljeno u procesu pušenja, što pirolizom (tj. sagorevanjem), što pobeglim dimom (koji nije udahnut).

Kasnija studija (1992: Mario Perez-Reyes) sa Univerziteta Severne Karoline, utvrdila je preciznije cifre o kretanju THC. On je procenio da 20 do 37% THC-a iz džointa pukne konzumenta direktnim dimom, 23 - 30% se gubi u sagorevanju, a 40 - 50% je u dimu koji pobegne.

Prvi domaći brend rizli - ZLA-ZLA

Ove prve studije koncentrisale su se samo na THC. Drugi kanabinoidi (CBD) i terpeni, kojih ima između 200 i 500, u zavisnosti od podvrste, još uvek nisu bili šire poznati. Takođe, sve američke studije baziraju se na "laganom" kanabisu (1,5 - 3% THC), koji je snabdevala NIDA.

Zahvaljujući tim procenama možemo za izračunamo interesantne stvari. Ako prosečan rifer sadrži 700 miligrama hedovine - što je konfguracija "naučnog test džointa" - a prosečni nivo THC-a danas je oko 20%, svaka buxna sadrži manje-više 140 mg THC-a. Pa ako 20 - 37% toga stigne u pluća, to ispada 28 - 52 mg. Pre nego što počneš da porediš to s količinom u kolačićima, seti se da organizam drugačije apsorbuje - i reaguje na - pojedeni zalogaj nego udahnut dim.

Više cimića ili manje dugih udaha?

Godine 2008., istraživanje je sprovedano na Univerzitetu u Leidenu, u Holandiji. Korišćen je daleko potentniji kanabis (17,4% THC), koji je obezbedio Bedrocan, uzgajivač medicinskog kanabisa za holandsko Ministarstvo zdravlja. Ispitivana je upravo dužina i frekvencija cimova. Koristeći 'standardne' džointe 700 mg, dobrovoljci su vukli raznovrsne cimove (dve - tri - četiri sekunde) u različitim intervalima (15 - 30 - 60 sekundi), nakon čega im je meren nivo THC-a u krvi. Kao što se dalo očekivati, nivo je rastao progresivno, uporedo sa zapreminom udahnutog dima - dužim cimom unosi se veća količina THC-a.

Međutim, nešto daleko interesantnije događalo se s povećanjem frekvencije. Kratki cimići od 2 sekunde, na svakih 30 sekundi, kroz pluća su u krvi ostavljali približno 22 nanograma THC po mililitru, isto kao i na svakih 60 sekundi. Isti takvi cimići na svakih 15 sekundi ostavljali su duplo više THC-a, odnosno 44 ng/ml.

Stroj u pogonu

Zaključak: prosečna 'radna' temperatura džointa ostajala je viša kad je cim uziman svakih 15 sekundi. To je 'povoljno' uticalo na čitav proces dekarboksilacije i apsorbcije THC-a. Kad je džoint ostavljan 30 sekundi ili duže, hladio se. To je imalo isti efekat kao kad motor stalno pališ i gasiš - bolje je kad radi kontinuirano.

Inače, kako su pokazale gotovo sve studije, buxna ne gori ni izbliza ravnomerno kao cigareta duvana; ako se uskoro ne povuče dim, sama će se ugasiti.

Uzgred, zakonska granica za vožnju u Vašingtonu i Koloradu je 5 ng/ml.

Iskorišćenost pri konzumiranju: rifer vs. vaporajzer vs. bong

Opsežno istraživanje na ovu temu još nije sprovedeno, ili barem nije objavjeno u relevantnim časopisima. Neke informacije ipak postoje.

Pionir u istraživanju odnosa SIDA-e i medicinskog kanabisa, na Univerzitetu kalifornije u San Francisku (UCSF) Donald Abrams, objavio je 2007. studiju o unosu THC-a putem Vulcano vaporajzera. Testirao je vaporajzer kao (zdravstveno) sigurniju alternativu klasičnom džointu. Istraživanje je sproveo nadovezujući se na prethodno objavljeni (1999.) Izveštaj medicinskog instituta, koji je konstatovao medicinski potencijal kanabisa, propustivši ipak da preporuči medicinsku marihuanu pacijentima, zbog "zdravstvenih rizika skopčanih s pušenjem" kao načinom konzumiranja.

Stoner Stevie u misiji

Abrams je utvrdio da je vaporizacija manje štetna od pušenja. U poređenju s džointom, udiše se daleko manje katrana, karbonmonoksida i drugih nusproizvoda sagorevanja, a gotovo je isti nivo THC-a u krvi. Vaporajzer prosleđuje oko 54% THC-a iz lista, dok džoint samo 20 - 37%.

Bong u istom poređenju, prosleđuje manje THC-a po gramu hedovine. Perez-Reyes je između ostalog otkrio da je najviši nivo THC-a u krvi duplo viši posle džointa nego nakon bonga s istom količinom hedovine. Tako da - ako si se pitao - voda ipak isfiltrira i deo poželjnog sadržaja.


Samo-titracija je prava stvar

Za Donalda Abramsa sa UCSF-a, najveće iznenađenje u čitavoj studiji je otkriće u oblasti titracije, odnosno faktora koncentracije THC-a u krvi. Od ispitanika je tražio da konzumiraju kanabis različite potencije: 1,7% THC-a, 3,4% i 6,8%. U idealnim uslovima logična pretpostavka bi bila da se nivo THC-a u krvi kod viših koncentracija povišava poput stepenika. Pogrešno!

  • Nivoi THC-a u krvi ispitanika bili su tek neznatno različiti (80 - 110 - 120 ng/ml).
  • Bez obzira što se vejporajzerom unosi dim s znatno višim procentom THC-a nego riferom, nivo u krvi pri vejpovanju i pri pušenju je sličan.
  • Najzanimljiviji momenat: ispitanici u Abramsovoj studiji nisu znali nivo THC sadržaja onoga što su konzumirali.

To znači da su ispitanici spontano pokazali neku vrstu samo-titracije, bili oni toga svesni ili ne. Titracija je fensi izraz za doziranje. Samo-titracija ili samo-doziranje označava da pušači prilagođavaju - svesno ili ne - stil pušenja kako bi postigli željeni nivo THC-a pri određenom načinu konzumiranja. Na primer, više cimaju ili udišu efikasnije ako osete da je rad slabiji, nego kad je (kanabis) jači, bogatiji THC-om.

Fenomen samo-titracije uveliko je bio dokumentovan kod pušača duvana, ali pre Abramsove studije nije bio dokumentovan kod pušača marihuane. On ima zanimljive legislativne implikacije. Jedan od glavnih argumenata protiv legalizacije rekreacione upotrebe marihuane je i taj da je procenat THC-a danas sve viši, i da to nije "ona trava koja se pušila sedamdesetih".

Tačno.

Ali tačno je i da konzumenti danas, zarad postizanja istog rezultata, udišu manje dima ili pare nego što bi sedamdesetih.


*NAPOMENA: ZLA SHTEK poslovna jedinica u okviru preduzeća DIM 011 d.o.o. ne promoviše, ne podstiče, niti ohrabruje proizvodnju, prodaju i konzumiranje ili bilo koji drugi vid upotrebe kanabisa. Tekstovi i grafički materijal (slike i crteži) na temu gajenja služe isključivo informativnoj svrsi i opisuju procese i načine kultivisanja koji se primenjuju u zemljama u kojima su gajenje i kultivisanje kanabisa dozvoljeni.